PROBUĐENO ZLO

nedjelja, 01.04.2007.

Istinita vizija

Polako se spuštala večer. Kako sam se približavala svojoj kući, ulice su postajale sve sablasnije i mračnije. Koji me je vrag natjerao da cijeli dan ostanem kod Emily i ''pišem lektiru'' (morala sam nešto slagati tati)?
Dok sam trčala pored starog groblja u našoj ulici, učinilo mi se da vidim ljudski obris pokraj spomenika. Zastala sam, no kad sam ponovno pogledala, nije bilo nikoga. Samo beskonačnost magle... Zar sam počela i halucinirati?
Protrčala sam pored kuće Harrisonovih i onda sam napokon stigla na trem naše kuće. Otvorila sam vrata i bacila torbu u hodniku.
''Kad se ulazi, kaže se dobro ve... ne lupaj vratima!!!'', zaurlala je baka.
''Ne deri se na nju u mojoj kući!'', branio me je tata.
''Vraga je tvoja. Pola je tvoja, pola je moja'', reče mu baka.
''Dobro, a ona lupa na mojoj polovici.''
Dok su se oni tako raspravljali, začula se neka eksplozija iz kuhinje. Sve troje smo potrčali da vidimo što se desilo. Ispostavilo se da je tetak Michael pokušao u isto vrijeme napraviti i kokice i frape. Ne samo da nije dobro poklopio lonac, nego je ostavio banane predugo u mikseru (kojeg također nije dobro poklopio). Baka je pošizila.
Dok je tetak Michael detaljno čistio kuhinju, mi ostali smo sjeli u dnevnu sobu. Carla me je upitala:''Maggie, što si ti imala u planu za vikend?''
''Ništa posebno'', odgovorila sam, uzevši čašu soka sa stola.
''Super. Onda ćeš moći s nama na vikendicu'', reče tata.
''Samo na vikend'', dodade Carla.
Zagrcnula sam se. ''Molim?!''
''Nismo tamo išli još otkako je otac umro'', uzdahnu teta Elena.
''Želimo vratiti uspomene'', dodade baka tužnim glasom.
Tada je tetak Michael došao. ''Joj, živ poginuh!'', progunđao je, svalivši se na kauč. Mirisao je na sredstvo za čišćenje.
''Dušo, hoćemo li svi uspjeti stati u dva auta?'', upitala ga je teta Elena.
Tetak Michael je zaustio da odgovori, ali sam ga presjekla.
''Mene nemojte računati. Ne idem na to glupavo selo'', rekoh mirno.
''Razumijem te u potpunosti'', reče mi Lexy.
''Maggie, Lexy... to nije selo, nego mali grad'', tata je pokušao fino razgovarati.
''Za mene je to selo'', uzjogunila sam se. ''Nema šanse da me tamo odvučete bez ikakvog razloga!''
''Bez ikakvog razloga?!'', zapjenila je baka. ''Pa godišnjica je smrti tvog djeda!''
''Predajem se.''
''Maggie, užasna si!''
Okrenula sam se i izletjela iz dnevnog boravka. Preskočila sam Michelle koja se na podu igrala sa lutkicama i otrčala do svoje sobe. Nisam ja kriva što sam užasna! Zalupila sam vratima najjače što sam mogla.
Moj mlađi brat Peter je sjedio za kompjuterom i igrao igrice. ''Ne lupaj tim vratima!'', reče, savršeno oponašajući baku.
''Kad ti budeš kupio ta vrata, onda zapovijedaj kako da se zatvaraju'', promrmljala sam, bacivši se na krevet.
Promatrala sam ga još nekoliko sekundi, a zatim rekoh:''Što ćeš ti uopće u mojoj sobi?''
''Ja nemam ovako dobre igrice'', rekao je, lupajući po tastaturi. ''A, jebem ti mater, pucaj!!!''
Pridigla sam se sa kreveta. ''Čekaj malo... što ti igraš?''
''GTA San Andreas'', odgovori on.
''Baš me zanima što bi baka i tata rekli da znaju da igraš te igrice pune nasilja...'', nakezila sam se. Već sam imala savršenu ideju na pameti.
Pritisnuo je pauzu i okrenuo se prema meni. ''Nemoj da im kažeš!'', rekao je, sklopivši ruke. Njegove smeđe oči su me molećivo promatrale.
Nasmijala sam se. ''Pa...''
''Znači, nećeš da me cinkariš precima?'', upita Peter.
''Zavisi. Ako ih ubijediš da me puste da ostanem u gradu za vikend...'', rekoh.
''Hoću, hoću! Evo, idem odmah!'', uzviknuo je, istrčavši napolje.
Zavalila sam se na jastuke. Ovo su situacije u kojima sam obožavala svog malog brata. Sjajno je imati nekoga s kim se stalno svađaš, i kome si na neki način i uzor. Peter i ja smo konstantno na ratnoj nozi, ali ga volim...
Dok sam tako razmišljala, zazvonio mi je mobitel. Poziv s nepoznatog broja? Tko bi to mogao biti?
''Halo?'', javila sam se.
''Bok, Maggie'', rekao je glas s druge strane. Djelovao je tako poznato...
''Bok... tko je to?'', upitala sam.
''Ryan Gold. Znaš, sreli smo se jučer u kafiću'', reče on.
Srce mi je počelo udarati sto na sat. Maggie zove mozak, Maggie zove mozak! UMUKNIUMUKNIUMUKNI!!!
''Oh... otkud tebi moj broj?'', pokušala sam se ponašati normalno.
Dvjesto na sat.
''Imam ja svoje veze'', odgovorio je. ''Što misliš da se nađemo sutra u onom istom kafiću?''
Tristo na sat.
''Svakako'', odgovorila sam.
''Dobro. Čekat ću te tamo u pola pet. Bok.''
''Bok.''
Prekinula sam vezu. Nekoliko sekundi sam stajala otvorenih usta, a onda sam skočila na krevet i počela da vrištim od sreće.
Kad su tata i Lexy uspaničeno dotrčali u moju sobu, zatekli su me kako skačem po krevetu, držim mobitel u ruci i smijem se.
''Ovo je zrelo za ludnicu'', promrmljala je Lexy.
''Mislim da po prvi put u životu imaš pravo'', reče tata.

| komentari (34) | print | # |

nedjelja, 11.03.2007.

Srest cemo se opet...

U ranu zoru, probudili su me povici iz kuhinje. Pogađate, to su bili Tim i Maria. Došli su da nam jave sretnu vijest; postali su baka i deda! Pošto su se toliko drali da su ih mogli čuti i Pigmeji u Africi, nije bilo šanse da ponovno zaspim. Zato sam se presvukla i sišla u kuhinju da uzmem čašu soka. Dok sam kopala po hladnjaku, čula sam Tima kako pita baku:''I, što vi mislite?''
''O čemu konkretno?'', baka je uzvratila pitanjem.
''Pa o unucima, majko'', ubaci se teta Elena.
''To su nezahvalna bića na dvije noge.''
Maria ju je prekinula. ''Nemojte tako, vi baš imate zlatne unuke. Na primjer, ova mala Maggie je baš onako...''
Ovaj put je baka prekinula nju. ''Tko, Maggie? Pa znate li vi da su njezine uši podešene na frekvenciju da me uopće ne čuje? Ja sam jednom imala srčani napad, ona je stajala između mene i TV-a i da nije nestalo struje, ja bih odapela!'', izjavila je. Nije znala da sam ja tu, ali sam čula svaku riječ jer sam joj stajala iza leđa.
''Daj ne laži, matora ženo, jezik ću ti odsjeći!'', uzviknula sam.
Tata pogleda u mene, a zatim u Lexy. ''Ona ima nešto na tebe'', reče joj.
''Misliš, pametna je kao ja?'', nakezila se Lexy.
''Mislim, pokvarena kao ti'', odvrati tata.
Nije mi se dalo da ih dalje slušam, pa sam se popela natrag u moju sobu. Dohvatila sam telefon, nazvala Amandu i bacila se na krevet.
''Bok, Am'', rekoh. Sklopila sam oči i zavalila se na jastuke.
''Ej, bok, Maggs! Što radiš?'', upita ona.
Legla sam potrbuške. ''Ništa posebno. Hoćemo do grada?''
''Može, super! Doći ću po tebe za pola sata.''
I, zaista, pola sata kasnije, Amanda, Ash, Leona i Emily su bile u našoj kuhinji i čekale mene koja vječito kasnim.
''Maggie, požuri se, ovaj mali rotvajler će me cijelu pojesti!'', viknula je Leona. Nabacila sam crnu torbu na rame i zastala ispred ogledala da popravim frizuru. ''Evo me, čemu žurba?''
Ashlee je trljala glavu. ''Michelle mi je počupala jednu četvrtinu kose, eto lemu žurba. Ne želim oćelaviti sa četrnaest godina.''
Starhovala sam i za svoju kosu, pa sam se požurila, koliko god da je to bilo moguće u štiklama od dvadeset centimetara.
Nakon višesatnog obilaženja prodavnica, sjele smo u jedan kafić. Dok smo pile Fantu i smijale se kao lude, za oko mi je zapala jedna crna limuzina, slična onoj u koju je juče utrčala moja majka. Limuzina se parkirala i iz nje je izašao jedan čovjek u crnom odijelu... Imao je plave oči i predivne crte lica. Mogao je biti stariji od mene nekih dvadesetak godina, ali je bio zaista... mmm...
''Am, pogledaj onog tipa'', rekoh, pokazavši na njega.
Amanda napravi grimasu. ''Daj, Maggs... on je toliko star da je njegova krštenica pisana na glagoljici!''
''Pa što fali?'', rekoh.
''Maggie...'', promuca iznenada Haley. ''Gleda u tebe.''
Podigla sam pogled. Zbilja je gledao u mene. Iza njega su stajala dvojica tjelohranitelja koji su, iskreno, ličili na orangutane. No, pretpostavljam da onaj tko ima tako skupu limuzinu, mora imati i orang... ovaj, tjelohranitelje. Zar ne?
Njih trojica sjedoše za stol do našeg, iako je bilo još tisuću slobodnih mjesta. Zašto sam vjerovala da je to namjerno učinio? Zašto sam osjećala leptiriće u stomaku? Sve to me plaši jer se nikad nisam ovako osjećala...
Sve je bilo savršeno, dok se iznenada nije pojavila Lexy. Zašto ta žena uvijek mora sve upropastiti?
''Ryan... što kog vraga ti radiš ovdje?'', povikala je.
Nešto me stegnulo u stomaku. Ryan je ime njezinog bivšeg muža.
''Zar nemam pravo da dođem u kafić, draga moja bivša suprugo?'', nasmijao se hladno. Ona ga je bijesno gledala.
''Zašto me ne ostaviš na miru? Priznaj, znao si da ću ovdje doći na pauzu!'', vrištala je. Svi su gledali u nju.
''Možda, a možda i ne'', odvrati Ryan.
''Molim te, ostavi mene i Marca na miru!'', uzviknula je, prije nego što se okrenula i otrčala. Bila je isuviše uznemirena da bi me primijetila.
''Maggie, bolje da odemo odavde'', rekla je Ash i spustila novac pored računa. Krenule smo prema ulici, no prije nego što sam izašla, Ryan me je zaustavio.''Nadam se da ćemo se opet vidjeti'', šapnuo je.
''I ja'', uzvratila sam šapatom.
''Hajde!'', uzviknula je Haley, izvukavši me napolje. No nisam mogla prestati razmišljati o njemu... Zbilja sam se nadala da ćemo se opet vidjeti...

| komentari (30) | print | # |

nedjelja, 04.03.2007.

Bojati se znači vjerovati...

''Možda je najbolje da provjerimo što je to'', rekoh Amandi. U njezinim plavim očima sam ugledala strah i neodlučnost, ali je kimnula glavom. Nije ništa rekla, niti bolno uzdahnula... samo me je čvrsto stegnula za ruku kao da želi reći da je sa mnom. Popele smo se do starog tavana i odškrinule vrata. Amanda ga je osvijetlila uz pomoć baterijske lampe, no nismo mogle vidjeti ništa. A i onaj je strašni šapat ponovno zamro... kao da ga nikad nije niti bilo. No bilo ga je. I mi smo ga čule... Ipak, dogovorile smo se da nikome ne govorimo o tome. Pomislili bi da smo lude... Možda i jesmo. Možda nam se samo pričinilo.... a možda ne želim sebi zapravo priznati koliko sam se uplašila. Možda ne želim vjerovati... Pokušala sam skrenuti misli s toga, i donekle mi je uspjelo...
''Maggie, Petere, da li je izvodljivo da nam nekako pomognete?'', urlala je baka, dok su ona, tata, Lexy, Carla, teta Elena i tetak Michael jurili Michelle oko stola u kuhinji. Naime, Michelle je prebacila plahtu preko sebe i počela da trči po kući izigravajući duha. I rušeći sve pred sobom.
''Ne'', odgovorila sam.
''Moramo gledati TV'', odgovori Amanda.
Pogledala sam na sat. ''Hej, počet će nam serija!'', uzviknuh, zgrabivši daljinski upravljač sa stola.
''Prvi sam ga vidio!'', uzviknu Peter, otimajući se sa mnom. Uspjela sam dobaciti upravljač Amandi.
''Što ima veze?'', upita ona, preokrenuvši na drugi kanal. ''Danas će sigurno biti rasplet.''
''Nije fer! Gledale ste Čarobnice milijun puta!''
''I ti si gledao Ninja kornjače dva milijuna puta!''
''Nisam!''
''Jesi!''
''Nisam!''
''Jesi!''
U međuvremenu, baka je nekako (ne znam kako) uspjela uhvatiti Michelle, te ju je položila na fotelju. No, onda ju je Michelle ugrizla.
''Ugrizla me!'', uzviknu baka.
''Jel' te raskrvarila?'', upita teta Elena.
''Mislim da nije'', odgovori baka.
''Onda nema razloga za zabrinutost'', reče tetak Michael.
Ipak, za svaki slučaj, baka jeotišla u kupatilo da stavi neki lijek na ranu. Sigurnost prije svega.
Bilo je oko pola pet kad je netko pozvonio na vrata naše kuće. Baka je otvorila – i pogodite što?! Ispred je stajala moja majka. Evelyn Harmon, glavom i bradom.
''Što ti hoćeš?'', upita baka.
Majka je hladno prošla pored nje i krenula kroz hodnik sve do sobe u kojoj smo sjedili mi ostali. Spustila je torbu na fotelju i zlobno se nasmijala. ''Vidi, vidi... cijela obitelj je okupu.''
Onda je ugledala Lexy, i njezin je smiješak nestao. ''Dakle, ovo je tvoja draga'', procijedila je kroz zube, okrenuvši se tati.
''Evelyn, što dovraga želiš?'', upitao ju je tata.
Majka se ponovo nasmijala. ''Moju djecu, Marco'', rekla je, zagrlivši me preko ramena. ''Moju kći i moga sina.''
Odgurnula sam ju. ''Fuuuuj! Sklanjaj svoje prljave ruke s mene!''
''Što je, Maggie?'', reče, izigravajući dobru majku. ''Zar ne želiš živjeti sa svojom mamom?''
Napravila sam grimasu. ''Radije bih skočila sa dvadesetog sprata u more puno ajkula.''
''Pa šteta za tebe'', nakezila se. ''Jer kad dobijem skrbništvo...''
''Čekaj malo'', prekide ju tata. ''Kako to misliš, kad dobiješ skrbništvo?''
Ona je prekrižila ruke i naslonila se na fotelju. ''Lijepo mislim. Zatražit ću skrbništvo od suda. A kako si ti mene prevario sa ovom... ovom... kurvom...''
Lexy se uspravila i prkosno ju pogledala u oči. ''Koga ti nazivaš kurvom, ološu jedan?!''
''Tebe!'', uzvratila je moja majka.
''Pokazat ću ja tebi tko je ovdje kurva!'', zavrištala je Lexy i nasrnula na nju. Opalila ju je karate udarcem po licu, toliko jako da joj je potekla krv iz nosa.
Majka je dohvatila svoju torbu i bijesno nas pogledala, držeći ruku na nosu. ''Još ćemo se mi sresti!'', procijedila je. Niz šaku joj se slivala svijetlocrvena krv. Otrčala je iz kuće i ušla u crnu limuzinu koja je bila parkirana ispred. Zapitala sam se kako si je ona mogla priuštiti limuzinu.
Pogledala sam u Carlu. ''Carla, zašto moju majku ne udari struja?''
''Bolje grom'', odgovori Carla.
''Točno, grom'', složila sam se.
''A što je sa njom?'', upita Amanda, gledajući u Lexy, koja je upravo prala ruke iznad sudopera.
''Uf...'', odmahnula sam glavom. ''Ej, da mi obećaš da ćeš da me ubiješ ako budem kao Lexy. Kad porastem.''
''Joj, hoću, obećajem, ubit ću te!'', reče Amanda ushićeno.
''Super! 'Ajmo napolje!'', uzviknuh.
Carla, Amanda i ja smo istrčale iz kuće, zalupivši vratima. Još dvije ulice dalje, mogle smo čuti baku kako se dere:''Ne lupaj vratima, stoko!!!''

| komentari (19) | print | # |

subota, 17.02.2007.

Whisper...

Pokušavala sam sebe ubijediti da je to doista bila glupa igra. Mi nismo bile jedine koje su se bavile prizivanjem duhova, zar ne? Pa to je bilo samo radi zabave! No, ipak... nisam mogla da se ne brinem. Poslije onog što se desilo na tavanu, jednostavno nisam mogla...
Ali uskoro je nastala još veća katastrofa. Sjedila sam u dnevnoj sobi i čitala modni magazin, Peter je sjedio pored mene i crtao, dok su se tata i Lexy raspravljali oko nekog slučaja na kojemu trenutno rade. Naravno, iz kuhinje su se čuli glasovi naših predragih susjeda, Tima i Marie, koji su ''svratili na kavu''. Sve u svemu, vladala je uobičajena atmosfera.
A tada je uletjela baka i počela da histerizira:''Ubit ću se!!!''
''Što je?'', upita Lexy.
Baka ju bijesno pogleda. ''Nije što je nego tko je! A nemoj da te ja nabijem na kolac i stavim da visiš ispred dvorišta pa će se ljudi pitati ne tko je ovo nego što je ovo!'', urliknula je.
Tata je pokušao da smiri situaciju. ''Tko je?'', upitao je. ''Tim i Maria?''
''I oni'', reče baka tati. ''Ali postoje još gore vijesti! Upravo sam dobila SMS od Elene i Michaela i pogađaj što? Došli su u New Yorku i čekaju da odeš po njih na aerodrom.''
Peter je kratko prokomentirao:''Svi ćemo mi umrijeti.''
Poželjela sam da zaista lagano umrem. Ovo znači da će nam se teta Elena i tetak Michael uvaliti na mjesec dana kao i prošli put. Jedva smo ih skinuli s vrata! Nemojte me pogrešno shvatiti, oni su sjajni, a imam i super sestričinu Carlu. No problem je u mojoj malenoj sestričini Michelle... Prosto vam dođe da skočite sa balkona kad ona krene u akciju.
Tata se lupio rukom po čelu. ''Ajme meni! I sad ja moram ići po njih!''
Ustao se sa trosjeda i počeo da traži ključeve od auta po džepovima. Kad je shvatio da ih je ostavio na stolu, okrenuo se Lexy i upitao:''Hoćeš li sa mnom?''
''Ne'', odgovorila je Lexy.
''Oh, pretpostavljam da ćeš onda raditi društvo Timu i Mariji'', naceri se tata.
Lexy je poskočila sa trosjeda, zgrabila ga za ruku i rekla:''Ne gubimo vrijeme, bolje da se požurimo!''
Kad su njih dvoje otišli, okrenula sam se baki i rekla:''Bako, meni je u ovom trenutku potrebna moralna podrška. Idem zvati Amandu.''
Amanda je došla već za nekoliko minuta, tako da je bila kada su stigli naši dragi, obožavani i dugo očekivani gosti (ironična sam). Teta Elena i Carla su ušle u kuću, dok je tetak Michael pokušavao da izvadi Michelle iz auta.
''Teta Elena!'', vrisnula sam bacivši joj se oko vrata i glumeći oduševljenje.
''Maggie!'', odvratila je ona. ''Jako sam te se poželjela!''
Dok sam se ja pozdravljala sa Carlom, teta Elena je rekla:''Ispričavam se zbog Michelle. Nismo u stanju da se izborimo s njom otkad je počela da grize.''
''Što grize?'', upitala je Amanda, misleći na namještaj i igračke.
''Grize ljude'', reče tetak Michael, ulazeći u kuću i spustivši Michelle na stolicu. ''Ali ne morate da se brinete. Nije strašno ukoliko vas ne raskrvari.''
Pogledala sam u Michelle. Djelovala je tako nevino. Bilo je teško povjerovati da je prava vampirica.
Nakon dvije hiljade godina sjedenja u kuhinji i slušanja tetka Michaela kako brblja o ''nehigijenskim uslovima aviona'', bila sam spremna da mu otkinem glavu i sve ih pošaljem natrag u L.A. Zaustavila me je jedino činjenica da nemam love za avionske karte.
Amanda me uze za ruku i povuče van iz kuhinje. Pretpostavljam da je i njoj prekipjelo. Otišle smo na sprat do moje sobe i bacile se na moj krevet.
''Maggie...'', reče ona s bolnim uzdahnom. ''Što ja sve moram trpiti zbog tebe? Da mi nisi naj naj naj frendica, već bih te ubila.''
Nasmijala sam se i potapšala ju po ramenu. ''Ali ti mene, Am, moraš trpjeti!''
I ona se nasmijala. ''Znaš što, idem ja dole do kuhinje da nam donesem nešto slatko. Nadam se da će se tvom tetku istrošiti baterije.''
Izašla je iz sobe, zatvorila vrata i potrčala niz stepenice. Ja sam se naslonila na jastuke i uzela mobitel. Primijetila sam da mi je stigao jedan SMS. Bio je od Johna. Pisalo je:''Maggie, jako mi se sviđaš, i želio bih da ti budem nešto više od prijatelja...'' Znam da bi sve cure iz grada umrle da dobiju tu poruku, ali ipak...
Dok sam tako razmišljala, vrata moje sobe su se zalupila toliko jako da se poster Iron Maidena kojeg držim na vratima otkačio i pao na pod. No kako su mogla lupiti kad ih je Amanda zatvorila?
Iznenada, začula sam čudan zvuk. Bolni jecaj koji je dopirao sa tavana... Jezivo šaputanje, kao predznak nečeg lošeg... Da li ja to zbilja čujem ili umišljam?
Tada je Amanda došla natrag. Bacila je čokoladu na krevet i upitala me:''Što je, Maggs? Što si tako blijeda? I zašto si onako lupila vratima?''
''Am...'', rekoh joj. ''Ti ne čuješ ovaj zvuk?''
''Koji zvuk?'', upitala je.
''Sačekaj malo.''
Ponovno se začulo isto, jezivo šaputanje...
''Vidiš?'', rekla sam, čvrsto zagrlivši Amandu. Po njezinom sam izrazu lica mogla vidjeti da joj se taj zvuk uopće ne dopada.
''Oh, u pravu si...'', rekla je Am. ''Ovdje zbilja ima nečega!''

Nastavit će se...

| komentari (19) | print | # |

nedjelja, 11.02.2007.

Jedno ime će promijenit sve...

Lexy je uzela crnu kutiju i položila ju na pod.
''Vama samo gluposti padaju na pamet, skotovi jedni'', rekla je, podignuvši poklopac.
Dok je ona slagala papiriće, Amanda i ja smo se kikotale. Nama je sve ovo bilo poprilično smiješno.
''Cure'', rekla je Lexy, stavljajući staklenu čašu u centar kruga koji su činili papirići sa naškrabanim slovima i brojevima. ''Za ovo morate biti ozbiljne.''
Bacila sam pogled na sat. ''Hej, već je tri sata!'', rekoh.
''Hoćeš da kažeš da je točno tri sata?'', upita Amanda.
''Da, pa?'', upitah.
''Negdje sam pročitala da je to sat demona. Na taj način, oni se rugaju anđelima, jer je po Bibliji Krist uskrsao u 15 h'', objasni Amanda.
''Svašta ti melješ'', promrmljala je Lexy.
Spustila sam se na koljena. Am je čučnula pored mene.
''Možemo li dozvati duh Audrey Hepburn?'', upitah. ''Baka ju obožava.''
''Ne, oni biraju nas'', objasni Lexy.
Kad je to izgovorila, Amanda je počela da se vrpolji. ''Možda ovo nije pametno...''
''Ma daj, Am...'', rekoh joj. ''Ako ne vjerujemo, nemamo se čega bojati.''
''U pravu si'', uzdahnu Amanda. ''Možemo li početi?''
''OK. Stavite kažiprst na staklo. Nema guranja, samo ga stavite'', reče Lexy.
Položila sam desni kažiprst na staklo. Amanda i Lexy su učinile isto.
Lexy je počela da nam daje upute:''Fokusirajte se samo na postavljena pitanja. I nemojte da vam padne na pamet da sklonite kažiprst sa stakla dok vam ne kažem!''
''Zašto?'', upitah.
''Da ne bismo zatvorile vrata prije no što se duh vrati u svijet mrtvih'', odgovori Lexy ozbiljnim glasom.
Taman kad sam htjela da prasnem u smijeh, dogodilo se nešto... pa, u najmanju ruku, čudno... Čaša se pomjerila do slova U.
''Maggie, prekini'', prosikta Lexy.
''Nisam...'', započela sam, no čaša se ponovo pomjerila... ovaj put do slova M.
''OK, vas dvije, nije više smiješno!'', zaurlala je Amanda.
...R....
''Lexy, dosta!'', povikah.
...I...
''Tko god ovo radi, neka prekine!'', uzviknu Lexy, gledajući u mene.
''Koji je ovo vrag?!'', zavrištale smo sve tri u isti glas.
''Da li on to kaže; umri?!'', prepala se Amanda.
''Koliko je meni sve ovo jasno, kaže; umri...'', rekoh.
Čaša se ponovno počela pomjerati... E...L...I...Z...A...B...E...T...H...
''Elizabeth?'', prošaputala sam. ''Tko je Elizabeth?!''
...E...L...I...Z...A...B...E...T...H...
Amanda i ja smo se saskočile i počele da urlamo.
''Gnomovi mali!'', zavrištala je Lexy, ustavši se. ''Rekla sam vam da ne skidate prst sa stakla!''
''Pa i ti si ga skinula'', odgovorih.
''Vidi stvarno'', nasmija se ona. ''Mislim da sad trebamo ići dolje. Ništa se nije dogodilo, OK?''
''Super'', reče Amanda. ''Idemo sada. Ježim se od ovog mjesta.''
Nakon što smo vratile papire u kutiju, sišle smo dolje u dnevnu sobu. Nismo se previše zabrinjavale oko ovoga što se desilo na tavanu. To je bila samo glupa igra. Ili možda ipak...

| komentari (12) | print | # |

srijeda, 31.01.2007.

Tulum

''Što misliš, da svežem rep?'', upitala je Amanda, promatrajući svoj odraz u ogledalu.
''Kako hoćeš'', odgovorila sam. Ležala sam na krevetu u svojoj sobi, naslonjena na jastuke. Manikirala sam nokte za večerašnji tulum.
Amanda je uzdahnula, pojačala glazbu, zavalila se pored mene na krevet i zagrlila me.
''Hej,što radiš?'', zavrištala sam. ''Sad sam prosula lak po krevetu!''
''Nema veze'', nasmija se ona. ''Ionako će tvoja baka prati posteljinu.''
Vrata su zaškripala, i u sobu je ušla Lexy. ''Dajte, stišajte to sranje, ne mogu da razmišljam na miru.''
''Nisam znala da uopće imaš tu sposobnost'', promrmljala sam.
Am me udari po koljenu. ''A o čemu treba da razmišljaš?'', upita ju.
Lexy se naslonila na vrata. ''Pa, budući da prodavnice ne rade, moram da smislim što ću obući. A nemam baš ništa!'', povikala je.
Tada sam začula tatin glas:''Daj ne laži, ormari su ti toliko puni da ih ne možeš ni zatvoriti kak bog zapovjeda!''
''Marco, ti si gnjida!'', doviknula mu je Lexy.
Tata je prišao i stao pokraj nje. ''Od kojih para misliš kupiti novu haljinu? Od onih kojima ćemo da platimo struju ili od onih kojima ćemo da platimo tvoje kazne za parking?''
Lexy mu se unijela u facu. ''Ili tvoju kaznu iz biblioteke?''
''Ja čitam, Lexy'', reče joj tata. ''Moram da čitam.''
U sljedećih nekoliko minuta, promatrala sam kako se svađaju, tražeći moguće simptome raskida. No, ubrzo sam se umorila od toga. Ionako su se na kraju samo nasmijali i počeli da se žvalje pred nama.
Dok smo Am i ja pravile grimase, Peter je ušao u moju sobu. ''Zašto jednostavno ne iznajmite sobu u hotelu i to tamo obavite?'', upitao je tatu i Lexy. Oni su se samo nasmijali i izišli napolje. Hvala Bogu.
Malo smo se zezale sa Peterom da mu zahvalimo, a onda smo se bacile na važan posao; smisliti što obući na tulum. Moram priznati, imam sličan problem kao i Lexy. Ormari su mi puni, ali jednostavno nemam što da obučem!
Cijela ekipa se okupila u našem dnevnom boravku čim je stiglo šest sati. Izigravali smo mirnu dječicu dok tata i Lexy nisu otišli sa gospodinom Nigelom u noćni klub, a onda smo se totalno otkačili. Odvrnuli smo glazbu do daske i počeli da ludujemo po kući. Peter nam je, kao i obično, dosađivao izvodeći neki divlji ples na stolu. Baka je samo stajala pored vrata i držala prodike, te nemoj ovo, te nemoj ono, te ovo ne valja, te ono je još gore...
Kad smo se napokon umorili od plesanja (iliti divljanja, kako to baka zove), uzeli smo po čašu soka. Zavalila sam se među jastuke i podigla noge na stol. ''Uff... mrtva sam!'', uzviknula sam.
Serena se bacila pored mene. ''A tko nije?''
''Ja nisam!'', odgovori Peter, skačući po tepihu. Bio je još uvijek u punoj formi.
''Ti si turbo-dijete'', reče mu Haley, namjestivši se na fotelji.
''Ma ti si turbo-kreten'', rekla sam.
Isplazio mi je jezik. I ja sam njemu učinila isto.
''Dosta, vas dvoje!'', rekla je baka. ''Jeste li gladni? Napravila sam kuhani kupus i...''
Amanda ju je prekinula. ''Teta Melani, mi bismo radije naručili pizzu. Jel' da, Maggs?''
''Svakako'', rekoh, zgrabivši telefon.
Baka je nemoćno odmahnula glavom. ''Vi ćete se otrovati od te brze hrane!''
Tada smo začuli zvono na vratima. ''Nisu valjda oni!'', uzviknu baka.
No to jesu bili oni. Tim i Maria Hepplewhite, naši nepodnošljivi susjedi. To dvoje smarača žive u kući preko puta naše, mada uglavnom provode vrijeme kod nas. Nažalost...
Još s vrata, Maria je počela sa svojim uobičajenim glupostima:''Znate onu gospođu što živi ovdje blizu, onu što ima onu skupu bundu, ma onu što joj muž vozi onaj golf...''
Angie me je pogledala, kao da je htjela da pita:''Jesu li ovi normalni?''
Molila sam Boga da im brzo dosadi i da odu svojoj kući, no ostali su prilično dugo (i u međuvremenu nam ispraznili hladnjak).
Čim je otkucala ponoć, Kevin i Emily su se ižvalavili za cijelu Ameriku. Pitala sam se da li Lexy i tata rade isto, ali već naslućujem odgovor. Fuj. Izlazi mi iz mozga! Izlazi mi iz mozga!
A kad smo već kod njih... oni i Amandin stari su se vratili negdje oko pola tri ujutru. Baka je počela sa žalopojkama čim su ušli.
''Tim i Maria su dva nilska konja! Samo žderu, a ja to ne mogu da izdržim ni psihički ni financijski!'', kukala je.
No Am i ja nismo zaboravile naš dogovor. Povukle smo Lexy u stranu i rekle:''Možeš li nam sad pokazati kako se prizivaju duhovi?''
''Nema teoretske šanse!'', odbrusila je.
''Mooolimo teeee!'', zavrištale smo.
Lexy je pokrila uši rukama. ''Oh, uredu, uredu! Ali ako se nešto desi... ja ne odgovaram za to, jasno?!''
''Jasno!'', zadovoljno smo uskliknule.
I tako smo nas tri, kad su svi bili zaokupljeni skidanjem Ashlee sa lustera, polako otišle do tavana. Nismo ni slutile koliku pogrešku činimo...

Nastavit će se...

| komentari (24) | print | # |

nedjelja, 21.01.2007.

Jedna stvarno glupa ideja...

Sklonila sam poklopac sa kutije. Oblak prašine je izletio iznutra, tako da sam se morala zakašljati. ''Odvratno!'', povikah.
''Pogledaj ovo...'', prošaputa Lexy, pokazavši na kutiju u kojoj su bili stari papiri, jedna svijeća i jedna napukla staklena čaša.
''Što je ovo?'', upitala sam, uzevši jedan papir u ruku. Na njemu je crnom olovkom bilo napisano slovo B. Kad sam malo bolje pogledala u sve te papire, shvatila sam da je na svakom od njih napisano po jedno slovo. Ili broj.
''Čini se da se ovdje netko opasno bavio prizivanjem duhova'', reče ona zamišljeno. Podigla je desnu obrvu.
''Otkud znaš?'', upitala sam, nagnuvši se nad kutijom.
''Ovdje je sve potrebno za spiritualističku seansu'', objasni ona.
''Što je spiralistička seansa?'', upitah.
''Spiritualistička. To ti je jedna vrsta razgovora sa duhovima.''
''Zašto?'', upitah.
Ignorirala me je, a onda je rekla:''Znaš... kad sam bila na fakultetu, imala sam jednu prijateljicu, koja je voljela da se petlja sa natprirodnim. Tako nas je jednom prilikom sve nagovorila da joj se pridružimo u jednoj seansi.''
''I?'', zainteresirala sam se. ''Da li su vam se duhovi javili?''
''Jesu. A kad se ona stolica sama pomjerila i kad smo svi počeli letjeti po sobi, odlučila sam da se nikad više neću baviti ovim glupostima.''
Uzdahnula je i ustala se sa poda, a zatim je zatvorila je kutiju i odgurnula ju nekoliko metara dalje.
Naslonila sam se na njezino rame. ''Lexy?''
''Da?'', okrenula se.
''Pokaži mi kako se prizivaju duhovi!'', zamolih je.
''Ne dolazi u obzir!'', uzviknu ona. ''Vjeruj mi, ne želiš to iskusiti.''
Tada smo začuli bakin glas:''Maggie, Lexy! Gdje je već jednom taj stol?!''
''Mrtve smo. Bolje da se požurimo'', reče Lexy.
Pomogla sam joj sklopiti stolić, i potom smo ga odnijele baki. Ipak, nisam prestajala misliti kako bi bilo sjajno prizivati duhove. Onako, zabave i veselja radi.
Sat vremena kasnije, bježala sam po kući glavom bez obzira. Lexy me je jurila s metlom. Ne znam zašto je toliko popizdila. Pa samo sam joj podmetnula koru od banane na stepenice!
Dakle, malo precizniji opis bi išao ovako; ja trčim kroz hodnik kao muha bez glave, Lexy trči za mnom i drži metlu u ruci, za nama juri baka i urla:''Pazite mi na saksije, krmače jedne!'', a iza nje ide Peter i navija:''Kopaj oči! Vadi grkljan! Ubij... ubij!!!''
U tom trenutku, tata stiže iz supermarketa i već s vrata počinje da melje:''Majko, ja nisam našao one urme sa slonom na poklopcu. Imaju samo neke žute i...''
Kad sam prolazila pored njega, Lexy mi je već bila za petama, pa je zamahnula metlom... i pukla tatu po glavi toliko jako da je pao na pod.
''Ups.. sorry'', to je bilo sve što je rekla prije no što je opet potrčala za mnom.
Na svu sreću, tada se oglasilo zvono na vratima. Bile su to Amanda, Haley i Ashlee. Čekale su me da idemo skupa u šoping.
''Bok, Lexy!'', rekoh, istrčavši napolje.
''Past ćeš ti meni u šake, gnome jedan!'', doviknula je za mnom.
Dok smo išle prema robnoj kući, Haley me je upitala:''Opet si zezala Lexy?''
''Da'', rekoh. ''Zabavno mi je zezati ju.''
''Ali više ti ne smeta?'', upitala je Ashlee.
''Pa... navikla sam se na nju'', odgovorih.
''Dakle, sad ti je OK?'', upita me Amanda.
''Hej!'', uzviknuh. ''Nisam to rekla! Ona je svejedno luda!''
Sve smo prasnule u smijeh, i trebalo nam je nekoliko minuta da se smirimo. A dotad smo već stigle u robnu kuću.
''Jao, pogledajte ovu haljinu!'', uskliknula je Ashlee, uzevši ultrakratku plavu haljinu u ruke. ''Kakva vam je?''
''Vulgarna'', odbrusila je Haley. ''Nisi li premlada za to?''
Dok su se njih dvije kao po običaju raspravljale, povukla sam Amandu u stranu. ''Hej, Am.. moram ti nešto reći.''
''Samo daj'', reče ona.
''Bila sam na tavanu s Lexy i...''
Ona me prekide. ''S njom?''
''Da. I pronašle smo kutiju u kojoj je sve što je potrebno za prizivanje duhova, pa sam mislila...''
Amanda ciknu od sreće. ''Da! I ja hoću prizivati duhove! Kad? Gdje?''
U tom trenutku, svi se okrenuše i pogledaše u nas.
''Imam ideju!'', šapnula sam Am. ''Kad budemo na tulumu za Novu godinu, natjerat ćemo Lexy da nam pokaže kako se to radi!''
''Jesss!'', vrisnu Amanda. ''Duhovi, duhovi, zvone cijelu noć...''
Tada nam je sve to bilo zabavno i smiješno. No da smo znale što će se desiti, ne bismo se uopće smijale... Ali nismo imale pojma.
Nismo imale pojma što ćemo napraviti...
Nismo imale pojma u kakvu ćemo se nevolju uvaliti...

| komentari (16) | print | # |

ponedjeljak, 15.01.2007.

Mala avantura na tavanu

Već idućeg tjedna, život u našoj obitelji je bio potpuno drugačiji. Majka je pristala da se razvede, te se preselila k teti Lindi, u Boston. Iskreno, nemam pojma otkud odjednom tolika promjena, no pretpostavljam da joj je napokon proradila savjest.
Ipak, nije sve med i mlijeko; Lexy se preselila k nama. No, kad sam ju malo bolje pogledala i nije mi se činila (toliko) loša. Naravno, ovo uopće ne znači da ću prestati praviti spačke na njezin račun...
Kako god, ostala su još samo tri dana do Nove godine. Uspjela sam izmoliti baku da me pusti da proslavim kod kuće sa ekipom. Gunđala je, kao i obično, govoreći da će biti lakše preživjeti zapaljenje pluća s komplikacijama nego još jednu noć sa ''Maggie i njezinom bandom''. Moj otac, Lexy i gospodin Nigel (Amandin stari) su primorani da se vrate ranije iz nekakvog kluba i da odrobijaju zajedno sa bakom. Drugim riječima, gospodin Nigel će nas sve smarati sa 50 Centom!!!
Tog dana, sjedila sam s Lexy i Peterom u dnevnoj sobi i gledala nekakav film na TV-u. Zapravo sam u mislima prebirala po ormaru, jer nisam imala pojma što da obučem na tulum. Hmm... možda mini suknju i majicu sa leopard dezenom? Ah, ne hvala, u njima izgledam potpuno isto kao i Lexy! A, razumije se, to ne želimo...
Iz razmišljanja me je trgnuo bakin glas. Umarširala je u dnevnu sobu i rekla:''Maggie, Lexy, budite za promjenu malo korisne! Skoknite do tavana i donesite mi stol na rasklapanje.''
Lexy i ja smo se pogledale. ''Zašto mi?'', upitale smo uglas.
''Zato'', reče baka. ''Idite!''
Nije bilo smisla da se raspravljamo s njom.
Stepenice koje vode do tavana se nalaze odmah do moje sobe. Mogla bih slobodno reći da su u fazi raspadanja. Isto kao i tavan. Da budem iskrena, ne sviđa mi se baš pretjerano...
Dok sam se penjala uz stepenice, jednom sam se rukom držala za zid, jer mi se ograda ne čini baš najsigurnijom. Nisam željela riskirati.
''Je li, Maggie, što ima ovdje?'', upitala je Lexy, zastavši pred vratima.
''Pojma nemam'', rekoh joj. ''Zadnji put sam bila gore prije nekoliko godina.''
''A što ako nas nešto zaskoči?''
''Baka će nas nabit na kolac ako se vratimo bez stola. A ovako bar postoje šanse da preživimo'', rekla sam i gurnula ju do vrata. ''Hajde, otvaraj.''
Uzdahnula je i rukom pritisnula staru, zarđalu kvaku. Otvorila je vrata, i ispred nas se našla ogromna, tamna prostorija, prepuna oštećenog najmještaja, krpa, posuda, knjiga i kutija.
Napipala sam prekidač za svjetlo i pritisnula ga. No, poslije toga nije bilo ništa manje jezivo. Nadala sam se da neću morati još dugo ostati u ovoj odvratnoj sobi. Cijelo tijelo mi se treslo.
''Ah, eno ga!'', uskliknu Lexy i priđe stoliću.
''Odlično'', rekoh, zadrhtavši. ''Možemo li sad ići?''
''Da li je izvodljivo da mi malo pomogneš oko ovoga?'', upita ona, pokušavajući da podigne stol. ''Užasno je težak!''
''Pa, sklopi ga, budalo!'', krenula sam prema njoj, no onda sam se saplela o nešto i pala na popločani pod. Lexy mi je pritrčala i pomogla mi da se ustanem. ''Jesi li dobro?'', upitala je, čisteći me od prašine.
''Uh... jesam. Bar mislim da jesam'', odgovorih. ''Hajde da završimo s ovim.''
Bacila sam pogled na pod, tek toliko da skužim na što sam se saplela. Ugledala sam jednu malu, crnu kutiju, nalik onima od društvenih igara. Najprije sam pomislila da je to Peterov stari monopol, ali sam primijetila da na njoj ništa ne piše. To mi je bilo prilično čudno, jer je na Peterovim kutijama uvijek bilo napisano ime igre. A uostalom, zašto bi ju on uopće i ostavio na tavanu?
Spustila sam se na koljena i primila kutiju u ruke.
''Što je to?'', upita Lexy, kleknuvši pored mene.
''Upravo pokušavam da saznam'', rekoh, skidajući poklopac s kutije. Ono što ću poslije ugledati, na neki će način biti početak moje noćne more...

| komentari (17) | print | # |

ponedjeljak, 08.01.2007.

Kuća smrti

Nakon incidenta u parku, otišla sam sa Amandom do kina. Gledale smo film sve do pola deset. Iako sam se vraćala kući zajedno s njom, naša ulica mi je izgledala veoma jezivo. Hodale smo brzo i čvrsto se držale jedna za drugu.
Dok smo prolazile pokraj groblja, vjetar je zaduvao još jače. Noć je bila prilično hladna, karakteristična za sam kraj prosinca. Na nebu sam jasno mogla vidjeti pun mjesec. Naravno, nikad nisam vjerovala da vampiri i ostala čudovišta oživljavaju kad je pun mjesec. U te priče vjeruje samo moj brat Peter.
Ipak, nisam zadrhtala ni dok sam prilazila svojoj kući.
Kuća smrti, tako su je zvali skoro svi. Skoro svi su vjerovali da je ukleta. Međutim, tamo sam živjela od rođenja i mogu vam reći da nikad, ali baš nikad nisam primijetila ništa čudno u vezi s njom. Zato nikada nisam ni povjerovala u sve te glupave priče o jezivim prikazama i nerazjašnjenim ubojstvima. Bar sam se trudila da ne povjerujem.
''Maggs...'', prošaputala je Amanda. ''Jako zgodna večer za pješačenje iz kina. A ti si baš morala gledati Teksaški masakr motornom pilom! I to po peti put!''
''Da'', rekoh, kezeći se.
''Ubit ću te'', reče ona.
Tada smo stigle do njezine kuće. ''Vidimo se sutra!'', doviknu mi Am, ulazeći unutra.
Napravila sam još pet ili šest koraka, i već sam bila pred vratima svoje kuće.
Nakon što sam se pola sata mučila da otključam, otišla sam direktno u kuhinju da nešto stavim u usta.
''Maggie, jesi li to ti?'', doviknu baka.
''Nisam'', odgovorih.
''Jesi li se lijepo provela sa Amandom?''
''Da, kao i uvijek'', rekoh, trpajući cijelu šniclu u usta.
Ušla sam u dnevnu sobu. Baka je sjedila na kauču i nešto čitala, a Peter se igrao sa psom. Bacila sam kaput na najbližu stolicu i zavalila se u fotelju.
''Gdje je tata?'', upitah.
''Izašao je s... nije bitno'', reče baka.
''Bitno je. S kim?'', upitah, iako sam naravno znala odgovor.
''Nije važno'', baka odmahnu glavom i okrenu drugu stranicu knjige.
A kad smo već kod tate i Lexy! Iste večeri, negdje oko ponoći, tata je ušao u moju sobu dok sam igrala Playstation s Peterom.
''Djeco, moram razgovarati s vama'', rekao je i sjeo na krevet. Peter i ja smo ga u potpunosti ignorirali, jer smo lovili nekakve loptice po ekranu.
''Znate, upoznao sam na poslu jednu divnu osobu i zaljubio se...'', počeo je.
Peter ga je prekinuo. ''Imaš novu djevojku?''
''Da'', odgovorio je tata. ''Ti ju ne poznaješ, ali Maggie ju je vidjela.''
''I kakva je?'', zainteresirao se Peter. Pomislila sam da bih sad mogla mnogo toga reći o Lexy, ali sam se ipak suzdržala. Naime, kad smo Amanda i ja prošli put bile u bakinoj sudnici, čisto zabave i veselja radi, podmetnula sam Lexy superljepilo na čašu. Dva puta sam optrčala zemaljsku kuglu bježeći od nje.
Onda je tata počeo da melje o tome kako joj trebamo pružiti priliku, ali sam se ja uživila u igru i nisam obraćala pažnju što govori, sve dok nije rekao nešto u stilu... vjenčati se sa Lexy.
Bacila sam upravljač na pod. ''Što si rekao?''
''O čemu?''
''Maloprije... o vjenčanju i Lexy?''
''Oh, da. Pa, zatražila je razvod od svog supruga. Ipak, kako stvari stoje, neće ga uskoro dobiti. Tako da ćemo ipak malo pričekati s tim'', objasni tata.
''Misliš, oženit ćeš se njome? Ali nije li to malo prebrzo?'', upitala sam začuđeno.
Tata se nasmijao. ''Ne brini Maggie, imat ćete ju priliku bolje upoznati. Ona je izuzetna osoba. Siguran sam da ćete se vas dvije dobro slagati. Moramo razmišljati pozitivno.''
''Ma da. Možeš mislit'', zavrtila sam glavom i nasmijala se.

| komentari (20) | print | # |

petak, 29.12.2006.

Mala nezgoda sa telefonom

Nakon što sam ovo čula, nisam mogla zatvoriti usta od šoka nekih petnaest minuta. A tata i Lexy su još cvrkutali na telefon. S gađenjem sam odmahnula glavom i poklopila slušalicu. Ipak, ispostavilo se da to nisam dobro izvela, jer sam slučajno pritisnula neki taster. U roku keks, tata je uletio u moju sobu. ''Maggie, pa nisi valjda prisluškivala?!'', zaurlao je.
Počela sam da zamuckujem. ''Ehm... neeee...nisam''
(Umukni sad, ne govori ništa više, odat ćeš se)
Pogledao me je sumnjičavo. ''Zašto si onda petljala oko telefona?''
''Ja sam... ehm... samo... brisala prašinu s... hm... slušalice.''
(Prekasno. Sad će da te provali. UMUKNIUMUKNIUMUKNI!!!)
Na svu sreću, oglasilo se zvono na vratima, a nekoliko sekundi kasnije i bakin urlik:''Maggie, što čekaš, vidiš da zvoni, otvaraj tamo!''
''Sorry tata moram otvoriti!'', povikala sam i izašla iz sobe.
Strčala sam niz stepenice i otvorila vrata. Bila je to Amanda.
''Bok, Maggs'', reče ona. ''Izađi malo napolje.''
''Ljudi, izlazim!'', doviknula sam, zalupivši vratima.
Začula sam bakinu prigušenu dernjavu iz kuhinje:''Ne treskaj tim vratima, đubre jedno malo!''
''Am, spasila si mi život!'', rekla sam, kad smo malo odmakle od kuće.
''Kako to misliš?'', upita ona.
Kao uostalom i svaki dan, nas smo dvije otišle malo prošetati Central parkom. Pored tog što je moja naj frendica, Amanda je ujedno i moja prva susjeda. Ona sa svojom obitelji živi u kući do naše. Bolje rečeno, te su kuće toliko blizu da mogu odlično čuti kad Am odvrne Green Day do daske (pametna cura).
K svemu tome, i naši očevi su najbolji prijatelji. Tako da nas dvije uopće nismo imale tajni. Nijednu. Nikada. Stoga joj nisam htjela prešutjeti ni ovo što se u mojoj kući dešavalo prije nekoliko minuta.
''Ne mogu da vjerujem!'', viknula je Amanda, kad sam završila sa svojom pričom. ''To je sjajno! U svakom slučaju, dobro je da sam došla.''
''Znam!'', nasmijala sam se. ''No da li bih trebala reći tati da sam čula razgovor?''
''Mislim da ne bi. Bolje da ti on sam kaže'', savjetovala me je Am. ''Nije mu uopće lako.''
U tom trenutku, pored nas su prošle tri plavuše u mini suknjama, sa tristo pedeset šest tona šminke na sebi. O, da... to je bila Amandina sestra Jessica sa svojim kokošima Brittany i Jenny.
''Vidi, vidi, tko nam je tu'', zlobno se nakezila Jessica, pokazujući svoje izbijeljene zube.
''Fuck off, šminkerice'', rekoh joj. ''Bilo bi ti bolje da gledaš svoja posla.''
Jessica je pljesnula rukama. ''Ma vidi ti nju! Danas smo nervozni, je li?''
Pogledala sam ju. ''Jessy, mislim da se onaj tko ti je posudio mozak već brine gdje si.''
Amanda se smijuljila. Jessica je zaustila da nešto kaže, no tada je ugledala Johna, najpopularnijeg dečka u gradu, koji je njezina tiha patnja već godinu i pol. Namjestila je svoj ''najslađi'' osmijeh i počela da popravlja minicu, no John je hladno prošao pored nje. Ali to nije bilo sve. Okrenuo se k meni, namignuo mi i pozdravio me:''Zdravo, ljepotice.''
Uf, kakav kreten. Gospodin Savršeni je navikao da mu sve cure padaju pod noge! E, to od mene neće dočekati!
Čini mi se da me je u tom trenutku Jessica počela mrziti više nego ikada. Čak i Amandu, samo zato što se druži sa mnom. Pa nisam ja kriva što mu se ona ne sviđa! Zapravo, taj ne voli nikoga osim sebe.
Jessica se bijesno okrenula i otišla, a njezine kokoši su krenule za njom. Amanda i ja smo se pljesnule rukama i prasnule u smijeh. Naravno, tada nismo ni slutile što će nam se dogoditi u budućnosti...

P.S. Želim vam svima jako jako jako sretne blagdane!!!